Skupljamo jaku ekipu za 11. septembar u Kst-u, da se zableji pred koncert, ima domaća rakija ko voli ;)

​

GRLICE

​U TIŠINI JUTRA, KAD ZORA SE BUDI,

GRLICE SE JAVE, DA ULEPAJU DAN

SA GRANE NA GRANU, PESMU TIHO POJE,

DA MENE PODSETE NA MLADOSTI MOJE.

​GRLICE, SESTRE MOGA ZAVIČAJA,

DE DOLETE DO MOGA RODNOGA KRAJA

SLUŠAM VAŠU PESMU, KOJU SAM JA HTEO.

GRLICE, VI NOSITE POZDRAV DO MOGA PRAGA,

DA JE OVDE SA MNOM JOŠ UVEK MOJA SNAGA

S. PAVLOVIĆ✍️🌙

Pozdrav ekipo od Ilustracije zvuka.

Pošto se prošli put pokrenula ozbiljna debata u komentarima, želim da podvučem crtu, predstavim naš dosadašnji autorski rad u celini i najavim šta se kuva sledeće.

Mi stvaramo muziku upravo onako kako mi mislimo da treba i jedini kriterijum koji pesma treba da ispuni je da se nama svidi.

Naša priča je ozbiljnije krenula u februaru ove godine kada je pesma „Sony“ privukla ogromnu pažnju rock publike u regionu. Između nje i ovog najnovijeg rimejka za pesmu „Good morning Bobby “, svesno smo širili zvuk i izbacili još tri potpuno različite autorske pesme:

• „Pusti me da spavam“ – čvrst alternativni rock koji je u žestokoj konkurenciji uzeo visoko 2. mesto na Rocker listi.

• „Voz“ – snimljena kao čista potreba za ljubitelje dubokih, teških rok balada, gde smo pokazali da i te kako znamo da plivamo i u tom senzibilitetu.

• „Slatka mala uštva“ – treća u nizu koja zaokružuje naš dosadašnji katalog.

Dok se „Bobby “ polako vrti na mrežama, mi ove nedelje zvanično ulazimo u studio da snimimo potpuno novu pesmu. Ovog puta donosimo ozbiljno pojačanje – naš specijalni gost na snimanju biće jedan od najboljih mladih bubnjara na Balkanu, koji će svojom energijom dati potpuno novu dimenziju našem zvuku.

Pojačajte zvučnike do daske, prelistajte naš dosadašnji rad na linku ispod, a mi se brzo javljamo sa novim rifovima iz studija!

Link za pesmu Sony:

https://youtu.be/7r_9UE4-PAc?si=zFT6A_v2oHg2_-pY

Podrška autorskoj rock sceni! ⚡

Tkač snova

​U tihoj noći, kad svet utone u san,

i nestane buke što nosi nam dan,

otvaraju se vrata u prostore tajne,

gde zvezde su bliske i misli su sjajne.

​Tamo se misli u slike pretaču,

gde oblaci plove, gde nemiri plaču,

gde granice nema za dušu što leti,

i sve ono skriveno u tami zasvetli.

​Snovi su mostovi ka dalekim željama,

hodamo njima kroz tihe puteve

kroz pejzaže nestvarne, boje bez kraja,

tamo gde srce se miru predaje.

​Neka te snovi kroz tamu vode,

dok misli u mirnu luku ti brode,

jer u tom svetu, bez stega i stida,

svaka se želja u stvarnost pretvara štoje srce stvara

S. Pavlović🌙✍️

PESNIK . DONJEG LEVČA

Gledam stara brda i žvezdano nebo

Moje su reči skrivene u mojoj duši

Niko ne zna tajnu

mojih pesama.

Čuvam stihove u dubini zaključane

Slobodan sam samo pred praznim papirom

Gledam i sećam se starih dana.

Zemlja pamti korake mojih predaka.

Vetar nosi pesmu kroz pusta polja Levca.

Sve dok ima mastila moja će priča živeti

Ko da uništi priču života moga

Jer pesnik niže reči svoje iz duše

I života svoga

S. Pavlović 🌙✍️

​

Tamo gde reka tiho žubori

U senci brda, gde vreme spava

Skrio se zaseok, moja Reka

Puno  kuća, krovovi od crepa

Slika iz oka, prosta i lepa

Kroz zelene doline, niz kamen čist

Peva nam reka, treperi list

Ona nas budi, ona nas hrani

Kraj nje su prošli najbolji dani

Svaki taj izvor i svaki vir

Čuvaju ponos, donose mir

I kad me putevi odvedu s praga

Vodi me nazad ta reka draga

Zaseok mali, u srcu živ

Pod nebom što nosi zavičaj siv

Dok reka teče i pesmu tka

Tu mi je duša tu pripadam ja

​S. Pavlović 🌙✍️

​

​KOVAČ

​U mraku sela, kraj reke što teče,

gde se plamen gasi svako veče,

stoji kovač, čovek od kamena,

sa teškim bremenom svojih vremena.

​Nije to zanat, to je borba ljuta,

dok vatra gori kraj starog puta.

Udari čekić, nek nakovanj ječi,

tu nema mesta za prazne reči.

​Ruke su crne, al' pošteno rade,

ne zna za strah, ne zna za nade.

Kuje on gvožđe dok vatra ga prži,

baš kao sudbinu što čvrsto drži.

​Kad udari s neba, kad oluja krene,

on zna da život ne teče bez cene.

Od iskri noćnih nebo se pali,

da vide ljudi gde su kovači stali.

​Ne traži slave, ne traži hvale,

samo da svanu zore što su stale.

I kad se ugasi vatra u peći,

o njemu će priče zauvek teći

​S. Pavlović 🌙✍️

Duša pesnika

U grudima njegovim večni nemir gori

dok svet oko njega u tišini spava

Gde običan čovek samo reči zbori

tamo njegova se duša

Obitava

Ona je kô tica sa krilima od stakla

što visoko leti, a lako se slama

Svaka je kap tuge usput dotakla

svaki svetli zrak i svaka teška tama

On ne vidi stvari kakve oku slede

on u kapi kiše vidi okeane

U srebru meseca traži reči blede

da isceli njima svoje stare rane

Duša mu je kutija od najfinijeg tkanja

prepuna vetrova, mirisa i boja

Dok u gluvo doba čitav svemir sanja

on u stih pretvara stradanja i svoja

I kada ga nema, kad u pepelu strada

iza njega osta svetlost što ne gasi

To je večna duša bezvremena nada

šapnuta kroz stihove duboke i jasne

  ​S. Pavlović 🌙✍️

Život Slaviše Saše

Roden sam za muku sveradim na svoju ruku kako znam i

Umem kako smem

Ej živote moja luko tu

Sam se nasuko Sekurić

Levsčka 10 početak

I kraj moj pakao ili

Raj

Seja moja samo kuka dame

Nema nebijoj bilo muka

Život moj nema

Svrhe. Nek izgore moje

Luke dase zatrem ja da svako

Zna

S. Pavlović 🌙✍️

Buba Mara

​Na dlanu mi sletela, mala buba-mara,

k'o da nosi poruku iz nekog starog kraja

Crna tačka, crven plašt, u tišini stoji,

kao da se, baš k'o ja ove zime boji.

​Leti, leti, buba-maro, preko polja ravna,

Pozdravi mi zaseok Reka, pozdravi mi ljude,.

​Da l' se još u Starom vinogradu čuje pesma stara,

ili je i nju prekrila prašina zaborava?

Ja sam samo putnik, pesnik svoga praga,

što životom piše stihove bez traga.

​Ti si, buba-maro, slobodna k'o vetar,

ja sam vezan sudbinom, korak po korak metar.

S. Pavlović🌙✍️

​

Duša pesnika

U grudima njegovim večni nemir gori

dok svet oko njega u tišini spava

Gde običan čovek samo reči zbori

tamo njegova se duša

Obitava

Ona je kô tica sa krilima od stakla

što visoko leti, a lako se slama

Svaka je kap tuge usput dotakla

svaki svetli zrak i svaka teška tama

On ne vidi stvari kakve oku slede

on u kapi kiše vidi okeane

U srebru meseca traži reči blede

da isceli njima svoje stare rane

Duša mu je kutija od najfinijeg tkanja

prepuna vetrova, mirisa i boja

Dok u gluvo doba čitav svemir sanja

on u stih pretvara stradanja i svoja

I kada ga nema, kad u pepelu strada

iza njega osta svetlost što ne gasi

To je večna duša bezvremena nada

šapnuta kroz stihove duboke i jasne

  ​S. Pavlović 🌙✍️

Pozdrav ekipo, malo polemike ponovo (pevač i autor benda Ilustracija zvuka).

Prošli put ste mi dali brutalno iskrene kritike za rimejk pesme „Good morning Bobby “ – zamerili ste kucani bubanj, jednostavne tekstove i moderniju produkciju. Sve sam prepisao i cenim svaku reč, to je rokerska škola.

Ali, hajde da vas pitam nešto. Pre par meseci, naša pesma „Pusti me da spavam“ je u žestokoj konkurenciji od 32 domaća autorska benda zvanično izglasana za 2. mesto na Rocker.rs kultnoj „Prženje“ listi.

Tamo je publika ocenjivala sirovu energiju i čist alternativni rock vajb.

Muzička rok štampa nas uveliko podržava, ljudi koji glasaju prepoznaju se u našim pesmama, a YouTube algoritam nas i dalje drži u debeloj senci i deli nam impresije na kašičicu jer ne igramo po pravilima estradnog miljea i velikih izdavača.

Pojačajte zvučnike do daske, odslušajte „Pusti me da spavam“ (ili tog spornog „Bobija“) i recite mi potpuno iskreno: Da li je regionalna rok publika na toj listi bila u pravu ili smo stvarno precenjeni?

Pišite sve, ne štedite nas, svaka kritika podiže inat da budemo bolji!

Link do našeg YouTube kanala i pesama:

https://youtu.be/rZmkIDZc4ug?si=Zgn3YAJBYW7_en2Z

Hvala na podršci autorskoj sceni i otvorenim kartama!⚡

​

Selo Moje U Levču

Tamo gde se Gledićke planine spuštaju tiho,

i gde Levčem miris vinograda plovi,

tamo mi je srce ostalo da diše,

tu su moji koreni i dečački snovi

Selo moje malo, u zagrljaju brda,

gde Župsnjevka   kroz ravnicu teče,

nema nigde takvog sunčevog sjaja,

ni mira i topline kao kad je veče.

Nema više onog staroga

Puta

niti škripe kapije

ali miris rodne  zemlje

staroga praga,

u mojim venama i danas se krije.

Dok se Kalenićka reka tiho u noć gubi,

ja pod tuđim nebom o tebi sad pevam,

Levački moj kraju, ponosu i tugo,

da se tebi vratim, samo o tom sanjam

S Pavlović🌙✍️

Pozdrav,

Delimo ovde ako želite da poslušate našu (ne više ni tako novu) pesmu. Zasad imamo dve, obe su sa tekstovima Miloša Crnjanskog. Ova je malo tvrđa i mračnija od druge koja se zove "Svedok si".

Nadamo se da će vam se svideti pesme.

Suton

Nek mi tako svira telefon

​

Maslačak

U travi kojoj sunce greje jedan žuti cvetić

Se smeje

Zlatan i sjajan pun miline

Odma nam u oku. Sine

Kad belu kapu stavi

On se sa vetrom

Malo zabavi

Pa izbaci nezne iskre popolju

Itako dokaze svoju

Volju

Uproleće on se javi

Danas zabavi

Maslačak je drug sto drema

Kakvog nigde nema

S PAVLOVIĆ✍️🌙

Evo finalna verzija, morao malo da izmenim zbog algoritma 💪🏻

Usnimili smo kratak cover Enyine pesme "Aniron".

Bacite oko i uvo (i lajk ako vam se dopadne) i pišite utiske! 🎶

https://youtu.be/HCi73bw46ng?si=GboEK8Fd-U1vMtn5

Moj san

​San je mirna reka što

teče svaku noć,

ko brod koji jedrima života

plovi.

Snovi ko zvezde jedre po

nebu, stvaraju čarobnu

prašinu.

Snovi na vetru jezde

po našim sokacima,

​ko cvetne bašte

nebeskog svoda

gde u njima se život stvara,

šarena njiva života našega.

Snovi su svet koji nam

život da.

​S. PAVLOVIĆ ✍️🌙

Kućni prag

Gledam u dvore što sudbina zla

ruši sve.

Put moj od rođenja do šezdeset prve –

trnovit put.

Sećam se oca, majke, pradede, babe,

jer njihov put je moj put.

O, sudbino zla, što me ostavljaš da patim ja?

Selo moje, mirna luko,

moj brod se tu nasuk'o.

Ne tražim sreću ja,

već mir za zadnje dane života,

kao reku, mirnu deltu, gde ću i ja da se smirim.

Kao dunja sa ormara –

na ormaru starom žuta dunja spava,

to je ljubav, naša slava.

Miriše na majku,

na moj dom,

najlepše dane zavičaja mog.

Dok stoji i mirisom budi dane prošle u zavičaju mom,

nije samo dunja na ormanu.

To je uspomena draga na one dane kad sam bio dete,

kad miris dunja i jabuka sa ormara,

i ruke moje bake koja ih je tu stavila,

nosi živi pečat mog odrastanja.

S. PAVLOVIĆ ✍️🌙