RESURSI

Učini: Boško Radić

Prini: Pero Zanchi

(Lucija Rudan)

Jedna interpretacija: https://www.youtube.com/watch?v=jXN01zKezYM

Novi san u subu pa neznan ima li ko da divani neki Brinjski/Gačanski govor?

To je bilo još za vrime Austrije oko 1880. Nono mi je veće puti provjo, kako su bili dvo bratau Ženuglovu i dušlo vrime da se vajo podilit. Tako su i ucinili. Podili kuće, zemje, bušak. Ali je osto kunj u zajednici, jer se konja ne može prisić napoli, a ni su imali co prema konju butat. Onda se stali ovako razgovorat. Da bi vajalo prema konju butat pinez. Sad ga je vajalo i istimat koliko vridi. Stariji brat govori, a vridi 50 fjurini, a mlaji brat govori, vridi i 70 fjurini. A 70 fjurini je bila dobro cina. Stariji misli, mlaji će uzest konja, a meni će ostat fjurini, pok ću jo lako kupit konja i ostat će mi pinez. Ali ca se je dogodilo. Oba brata vole fjurine nego konja, jer su fjurini gluzi. I tako je kunj osto u zajednici, na dane. Danas u starijega, a sutra u mlajega. Danas goni na konja stariji, goni, goni, goni, ali mu doje malo zerat. Misli, sutra će mu dat mlaji. Sutra goni mlaji, goni, goni. Ali i un mu doje malo zerat, jer misli, sutra će mu dat zerat stariji. I tako to trajalo niku vrime i kunj uginu. I tako su ostali oba brata i bez konja i bez fjurini. Na temu slučaju je nastala narodna izreka: teško slugi u gospodara dva, a konju u gospodara dva.

Preuzeto sa: https://znaci.org/00003/577.pdf

Falidu slova Č, Ć i Đ.

Ala balunića, ala galijota, ala gunduljera, ala longa, ala maka, ala mortvega covika​, ala pjumbina, ala bambina, ala banda, ala puježe, ala bona...

(Ma bi ja rekla bez soldih/šolad/pinez, a ne "para")

Splitski govor nije samo način govora — on je dio identiteta grada, njegove emocije i svakodnevnog života koji polako nestaje. Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske proglasilo je splitski čakavski govor nematerijalnim kulturnim dobrom, a upravo o važnosti njegova očuvanja govori Jadranka Mardešić Komac, jedna od najvažnijih promicateljica splitske jezične baštine. Kroz svoj dugogodišnji rad upozorava koliko je važno da mlade generacije upoznaju izvorni splitski idiom i osvijeste njegovu kulturnu vrijednost. U videu poslušajte zašto je splitski govor mnogo više od nostalgije — on je živa baština.

nedeju, 14/6 va Leprince organiziramo ČAkavsku uru, na pet zapolne. Program do sad:
- osnovna škola Leprinac, učiteljica Sanja Albaneže
- Ćakulice - literarna radionica po domaći, prof. Mirela Tuhtan
- Marina Česen i Riccardo Staraj čitaju svoje pjesme
Si ste pozvani
Ki oteje more prit zad mikrofon, čitat svoje pjesme ili povedat štorije
Storite jir do našega brega, pojijte domaći čavapčići, poližite domaći sladoled i popijte žmuj domaćega vina. Samo domaće.
udruga Leprinka
www.lefestiva.com