Pozdrav svima,

MAX BET definitivno nije banka i to se vidi na NBS sajtu https://webappcenter.nbs.rs/WebApp/FinInstBank/LegalEntityFinInstitution/Index?

Ali ovo nije fotomontaža, svako ko ima IB može ovo da proveri.

Samo mi je simpatičan bug ... ali kako su se oni našli ovde na spisku? Brokeri i finansijske institucije još nekako i razumem što bi bili na spisku "banaka" ali MAX BET ... lebe mekani.

Srećno ulaganje!

Bonus runda: Samo zamisli da idemo da uplaćujemo pare preko MAX BETa jer je manja provizija ... koji šou program.

Pozdrav svima,

Ovo je zapravo jako bitno. To će oslabiti US i povećati EU ulaganja.

Iskreno, da imamo zdrav BELEX to bih tražio i kod nas ali avaj.

Srećno ulaganje!

Srećno ulaganje!

Pozdrav svima,

Današnja tema je šašava jer je skoro niko ne primenjuje u praksi ali eto da imaju ljudi u pretrazi suba.

Ako fizičko lice izdaje pravnom licu nekretninu, fizičko lice samo treba da zna da taj prihod ulazi u onaj godišnji porez za dohodak građana. Pravno lice plaća porez za tebe i sve to prijavljuje.

Ako fizičko lice izdaje fizičkom licu, onda onaj koji izdaje plaća porez metodom samooporezivanja. Znači, PP OPO obrazac se popuni sa 20% poreza i 25% normiranih troškova tj. efektivno 15% poreza u roku od 30 dana od kada je uplaćen porez.

To je to. Ako sam nešto pogrešio a vi me deder ispravite.

Srećno plaćanje poreza!

Bonus runda:
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-porezu-na-dohodak-gradjana.html

Pozdrav,

otvorio sam pausalnu radnju i klijent ce mi iz inostranstva uplacivati novac u evrima.

Razumeo sam da EUR moram da konvertujem da bih podizao novac.

Koje banke nude najbolji kurs, da li nude povoljniji kurs za vecu kolicinu novca?

Da li imate jos koji savet sto se toga tice, da li je bitan paket koji uzimam itd?

Hvala puno

Da li je neko polagao ili zna nekog ko jeste za CFA Sertifikat bilo kog nivoa? Koliko ga je tesko poloziti i koliko sluzi u praksi posedovanje sertifikata? Koji su uslovi da uopste polazes, da li moras studirati nešto ili imati diplomu fakulteta?

Hteli bi smo da osiguramo vikendicu, nesto povoljnije na godisnjem nivou za svaki slucaj. Cvrsta gradnja je ali nije legalizovano tj. nije nista u tom kraju legalizovano. Ne znam da li to predstavlja problem ali da napomenem.

Cini mi se da sam ranije vidjao neke osiguravajuce kuce da nude neke akcije ali nista slicno nisam nasao. I da li mi je sve jedno kod koga osiguravam? Mislim na ovih nekoliko standardnih imena poput: Grawe, Dunav, Generali, DDOR, Uniqa, Weiner, Milenijum,...

Dobro jutro svima. Da li neko od vas, kao firma, svojim zaposlenima pruža mogućnost pozajmice pod povoljnim uslovima, sa niskom kamatnom stopom, recimo 4–5%, uz otplatu u mesečnim ratama?

Mislim na manje iznose, do otprilike 350.000 RSD. Želeo bih da razumem da li je to sa pravne strane izvodljivo i da li bi takva mogućnost mogla da se uvede kao benefit za zaposlene koji imaju određeni radni staž u firmi.

Uvala unapred.

Sarađujem sa inostranom firmom i dobijam uplatu u evrima na poslovni račun (preduzetnik sa isplatom lične zarade), na koji način mogu podizati direktno te evre bez prethodne konverzije u dinare? Ili na koji način mogu uštedeti barem na toj konverziji? Hvala.

Kažu da se u vezu ulazi zbog ljubavi, ali kad prođe početna zanesenost, finansije postanu teren na kom puca najveći broj brakova i dugih veza. Kod nas je novac i dalje tabu tema o kojoj se ne priča na vreme, a kad se načne — obično bude kasno.

Gledam sve češće situacije u svom okruženju gde finansijski nesklad pravi pakao od života:

• Jedan zarađuje znatno više: Pa nastane problem jer jedan želi letovanje od 2.000€ i večere po restoranima, a drugi ne može da isprati taj tempo, pa se oseća manje vredno ili zavisi od partnera.
• Čuveni stav „Moje pare su moje, a tvoje su naše”: Gde jedna strana očekuje da se računi i hrana pokrivaju iz zajedničke/partnerove kase, dok svoj novac čuva isključivo za lične hirove.
• Finansijsko skrivanje i dugovi: Tajno podizanje kredita, skrivanje stanja na računu ili kupovina skupih stvari bez ikakvog dogovora.
• Navike iz primarne porodice: Kad jedno dolazi iz kuće gde se štedela svaka para, a drugo iz porodice gde se sve trošilo do nule čim legne plata.

Pored svega toga, tu je i onaj Balkanski ego — šta se dešava kada žena zarađuje duplo više od muškarca, ili kada muškarac očekuje da drži sve finansijske konce u svojim rukama?

Zanima me vaša perspektiva i iskustva:

• Da li u vezi/braku treba imati zajednički račun, odvojene račune ili neki hibridni model (zajednička kasa za troškove + lični novac)?
• Da li ste ikada prekinuli odnos zbog razlika u stavovima prema novcu ili nespremnosti partnera da radi i doprinosi?
• Kako hendlujete situaciju ako jedno zarađuje drastično više od drugog?

1) Koju Banku koristite i koji vam je trenutni prodajni kurs za EUR?

2) Da li ima razlike u kursu ako kupujete 100, 1000 ili 10000 EUR preko aplikacije?

3) Da li imate opciju da ispregovarate sa bankom bolji kurs i da vam on bude ponuđen u aplikaciji?

Pozdrav ljudi,

Vec sam pretrazio r/finanisje i pogledao sve postove sa ovim pitanjem, ali su informacije uglavnom bile zastarele.

Otvaram svoj prvi IBKR racun. Hocu da plasiram 10k u SNP500, 3k u vanEck semiconductor etf i 2k mi ostaje na lageru za neke spontante prilike, ako ih prepoznam na vreme (na globalnom nivou).

Shvatio sam da IBKR ima jako jeftinu konverziju (2e na 10k koliko sam procitao po drugim posovima) i zanima me koja je bolja valuta za racun s obzirom na to u sta planiram da investiram.

Da li ce mi banka praviti problem ako otvorim USD racun na IBKR (psihicki mi je lakse, zbog pracenja cena), a saljem pare sa EUR racuna? Da li postoje bilo kakvi problemi ovog tipa?

Uz sve to, sto se tice samog slanja, vidim da je to ove godine postalo poprilicno komplikovano, s obzirom da sam citao neke postove gde ljudi kombinuju Gpay i TransferWise?

Uglavnom bih stvarno cenio sve savete i lajf hakove sto se tice ovoga, hvala unapred!

Razmišljam da stan pretvorim u apartman za izdavanje na dan i pokušavam da procenim da li se to uopšte isplati u odnosu na dugoročno izdavanje. Zanimaju me konkretna iskustva, ne teorija.

Moja situacija:

- Dvosoban stan, oko 54 m², Grbavica u Novom Sadu, blizu centra sa liftom

- Obezbeđeno parking mesto u zatvorenom dvorištu (mislim da je to velika prednost)

- Stan bi prošao kompletno renoviranje i opremanje, računam oko 25.000 EUR ulaganja

- Čišćenje i primopredaje bih radio sam sa suprugom

Grubo sam već izračunao: ako bih držao popunjenost od 55-60% po ceni od oko 55 EUR po noćenju, ispada mi oko 6.000-8.000 EUR neto godišnje, posle provizija platformi, režija, poreza i održavanja. Dugoročno izdavanje istog stana bi bilo oko 450-500 EUR mesečno, dakle slično ili malo manje, ali bez skoro ikakvog rada.

Pitanja za one koji ovo već stvarno rade i imaju iskustva:

1. Kolika vam je realna popunjenost na godišnjem nivou? Posebno me zanima novembar-februar.

2. Koliko vam je trebalo da dođete do stabilne popunjenosti? Čuo sam da je prva godina bez recenzija teška.

3. Booking ili Airbnb, ili oba? Koliko vam realno odlazi na provizije?

4. Koliko sati mesečno vam ovo realno oduzima ako sami čistite?

5. Ima li troškova koje niste očekivali kad ste počinjali?

6. Bonus pitanje. Da li bi batalili skroz izdavanje, prodali stan za recimo 120k + 25k od ne potrošenih para za renoviranje i uložili u neki ETF koji prati globalni all-world indeks, npr. VWCE, WEBN, VGLA... you name it?

Hvala unapred, svaki konkretan podatak će mi puno značiti!

Da li je neko imao iskustva sa kupovinom stanja u izgradnji, odnosno u periodu dok zgrada nije ni pocela sa gradnjom, za cilj kasnije preprodaje
Da li je to nesto sto se isplati raditi? Koje su bitne stvari za znati itd…

Konkretno me zanimaju dve stvari:

1. Trudničko bolovanje / održavanje trudnoće Da li za paušalca zaista važi:

• ako se radnja zamrzne → naknada je 100%
• ako radnja ostane aktivna i ima zaposlenog → naknada je 50%?

1. Porodiljsko + nega deteta Koliko razumem, za preduzetnicu se naknada računa na osnovu proseka osnovica za poslednjih 18 meseci.

Da li to znači da, ako se radnja zamrzne tokom trudničkog i tada se ne plaćaju doprinosi, ti meseci ulaze u tih 18 meseci kao 0, pa samim tim smanjuju buduću naknadu za porodiljsko/negu deteta?

Drugim rečima, deluje da postoji dilema:

• zamrznuti radnju → veća naknada tokom trudničkog, ali potencijalno manja tokom porodiljskog/nege deteta
• ne zamrznuti → manja naknada tokom trudničkog, ali se čuva osnovica za kasniji obračun.

Da li je neka od vas prošla baš kroz ovu situaciju? Šta se u praksi pokazalo kao najbolja opcija/računica?

Posebno bi značilo iskustvo nekoga ko je ovo rešavao sa RFZO/Poreskom upravom u poslednjih godinu-dve, pošto su se propisi menjali.

Stan 1 ~150k (izdaje se za 500€)

Stan 2 ~120k (izdaje se za 400€)

Garaza x3 28k (90€ prosecno se izdaju)

~1170€ (nekretnine su do sada bile izdate bez praznog hoda poslednjih par godina, mozda su malo ispod cene izdate)

Kredit za stan gde zivimo i 1x parking (~430k je vrednost nekretnine i parkinga, 55k kredit 5% 18 god = 400e/mes)

Ustedjevina 110.000€ (60k je na neorocenoj stednji 5.5% RSD, 50k je u intesa fondu 4%).

Mesecni trosak (tesko je da sracunam ali bar ~3.200€ sa kreditom - nije da se razbacujemo, ali vrtic, racuni, hrana, gorivo, ponekad glovo, igracke, odmor, fixni troskovi su 1000e + hrana + gorivo + ostalo. Ako bi morali da pripazimo, verujem da bi ovo palo na ~2.400€).

Kredit 400e.
Racuni (+porezi, vrtic, gorivo, odrzavanje auta) ~1000e (ovo smatram pod fixan trosak).
Ostatak ode na hranu/glovo (1-2x nedeljno, 1x letovanje, 2x produzen vikend godisnje)

Oboje smo u IT, u 40tim, obe firme su nestabilne (rekao bih pred zatvaranjem nazalost, osim ako se ne desi cudo uskoro zbog situacije na trzistu. Ustedimo oko 2k/mesecno. ).

U Beogradu smo, pogled na IT mi ne izgleda pozitivno, i svestan sam da je tu kapital zarobljen u stanu (jer radimo tu, nije nam Beograd prvi izbor za zivot da se razumemo), i da odemo u nesto jeftinije mesto (mada smo navikli da smo u gradu, odlazak u bilo koje mesto ispod 50k ljudi mi nije opcija. Ali, i u takvim mestima ne znam sta za posao, nije da sam u 20im, i svestan sam da u skorijoj buducnosti boravak od 8h na poslu i trazenje posla ce da ide mnogo teze nego kada sam bio mladji - a godine mi ne idu na ruku u IT bransi, ili u bransi gde se ne zahteva nikakvo specificno znanje).

Pocinjem da mislim, sta sledece, nemamo novac da ne radimo, ali imamo da ako dodje kriza, nadjemo jednostavan posao (jedno od nas) sa nekom prosecnom platom ~800e.

Da li neka banka odobrava keš kredite, konkretno više od 2 miliona, a da je ugovor o radu na određeno?

Srećno ulaganje!

Pomažu Džon Bogl zajednico,

VWCE vs VGLA — nova Vanguard ETF dilema (da li da menjam?)

Pošto se poslednjih dana dosta priča o novom Vanguard ETF-u, evo kratkog poređenja dva "skoro ista" fonda: starog dobrog VWCE i novog VGLA.

Ukratko: oba su Vanguard, oba su akumulirajući (reinvestiraju dividende), oba domicilirani u Irskoj (dobar poreski tretman zbog US ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja), oba fizička replikacija (sampling). Razlika je u indeksu, troškovima i zrelosti fonda.

Glavna praktična razlika

1. Small cap. VGLA dodaje ~5.000 malih kompanija koje FTSE All-World izostavlja, ali te small cap akcije čine tek oko 5–10% težine fonda. U praksi je razlika u prinosu mala — istorijski se FTSE All-World i FTSE Global All Cap razlikuju u granicama od oko 30 baznih poena godišnje na duži rok. Oba su ~60% u SAD i vučeni istim tech gigantima (Nvidia, Apple, Microsoft, Alphabet…). Diversifikacija je "malo bolja" kod VGLA, ali ne dramatično.
2. Troškovi. VGLA je duplo jeftiniji (0,07% vs 0,14%). Zvuči lepo, ali na malim iznosima je to par evra godišnje. VWCE je i sam nedavno sekao troškove baš zbog konkurencije: 0,22% → 0,19% (okt. 2025) → 0,14% (28.07.2026).
3. Likvidnost i rizik. Ovde VWCE ubedljivo vodi. VGLA je star par dana i ima jako mali AUM (~8,6 mil €), što znači potencijalno širi spread (bid-ask) i, teoretski, veći rizik od gašenja/spajanja ako ne prikupi novac. VWCE je gigant sa ogromnim prometom i uskim spread-ovima — verovatno ostaje jeftiniji za trgovanje uprkos višem TER-u dok VGLA ne izgradi likvidnost.
4. Track record. VWCE ima realnu istoriju (5-god. ukupni prinos ~68% ≈ 11% godišnje). VGLA nema nikakvu — moraš da se oslanjaš na istoriju indeksa.

Moje mišljenje

Za nekog ko tek počinje i ulaže nov novac na 20+ godina, VGLA ima smisla: šira pokrivenost + niži trošak. Za nekog ko već ima gomilu para u VWCE, nema smisla prodavati i praviti poreski događaj i troškove trgovanja zbog 7 baznih poena pošto je razlika premala

A vi šta radite — ostajete na "VWCE & chill" ili prelazite na novi VGLA?

Srećno ulaganje!

Bonus runda: Da li je sada tekst uređeniji ako sam ga proterao kroz AI? Pošto obično samo nakucam tekst i pošaljem ga bez detaljisanja.

Znam da za podizanje stambenog kredita banka trazi da primanje zarade bude u tom momentu u toj banci. Da li nakon podizanja stambenog kredita mogu da prebacim deo primanja u drugu banku ili dok god imam kredit kod njih moram da primam zaradu preko te banke.

Da li je za preduzetnika koji samostalno stvara i prodaje sopstveni autorski umetnički multimedijalni sadržaj putem interneta odgovarajuća šifra 90.03 – Umetničko stvaralaštvo, i da li ova delatnost može biti paušalno oporezovana?