Evo, upravo sam usao u novi stan koji sam iznajmio. Seo sam na kauc i primetio neku bubu na pantalonama. Par minuta kasnije, jos jedna. A onda po carsavu gomila. Vidim i sam da ovo nije dobro, ali ne znam koja je ovo buba, i sta da radim. Nemam gde drugde da idem nocas, tako da sam primoran da ostanem ovde. Vlasnici su daleko, a pre mene su ovde stanovali dugo neki momci koji su se nedavno iselili, tako da ne vredi da njih pitam za pomoc. Dajte bilo koji savet.

Ja (18Ž) i moja drugarica (17Ž) se druzimo vec par godina i poprilicno smo bliske. Njen coping mehanizam kad prolazi kroz teske stvari je da ne prica to nikome i da kroz sve diluje relativno sama dok ne prodje. Juce, prepodne sam je zvala i nasa interna sala je da kazemo jedna drugoj “Uvalim ti djoku”, pa sam mahinalno cim se javila joj to rekla. Njen odgovor je bio “ribo na sahrani sam umrla mi je baba” i prekinula mi je. Od juce mi se nije javila. Osecam se lose ali u isto vreme mislim da preteruje. Pokusala sam da se izvinim ali ne odgovara ni na poruke. Sta da radim??

Žena ide na depilaciju intimne regije kod jedne gospođe koja ima salon u sklopu privatne kuće.
Dok moja žena leži praktično gola i raskrečena i žena joj radi depilaciju, u prostoriju ulazi njen sin od nekih 7–8 godina, igra se tu, trčkara okolo itd. Mojoj ženi je, naravno, neprijatno, a odgovor vlasnice je otprilike: „Ma opušteno, navikao je on.“
Meni je cela situacija baš čudna i neprimerena. Koliko se sećam sebe sa 7–8 godina, vrlo dobro sam znao šta je golotinja i šta su intimni delovi tela, ako me razumete.
Da li ja preterujem ili je potpuno opravdano očekivati privatnost tokom depilacije intimne regije i da dete ne ulazi u prostoriju dok je klijentkinja gola?

Nije mi jasno. Pre su cene na festivalima i tim seoskim ijadama bile manje no inace i pristupaccne,da bi sada isle nebu pod oblake,a da nema realnog razloga za to. Seljak ne placca porez ni radnike,osim sto placca tu tezgu,a znam da pricaju da je tezga skupa,ali i dalje ne verujem da je tezga toliko skupa da premasi cenu nekoga ko ima lokal u Beogradu i placca porez i radnike.

Sta se to desava? Jel su stvarno ljudi toliko pohglepni postali? I cekaju strancce da ih toourist trapuju? Ono sto na kraju vidjam su pune trezge sa slabo cime prodatim i gladne oci prolaznika koji to ne mogu da priuste. Kad ne mogu oni iz Bga sta tek oni iz okolnih gradova i sela ili istih u kojima se odrzavaju ovakve manifestacije?

Bilo je 2 meseca mirnije kao malo, sada se vracamo na fabricka podesavanja 😂

Odrasla sam osoba i sa skolom sam odavno zavrsila ali sam i dalje svakog prvog septembra jako srecna sto ne moram u skolu. 😁 EDIT Nisam mislila na skolovanje u poredjenju s poslom generalno nego samo taj prvi dan skole.

Imam koleginicu u kancelariji koja od 8 radnih casova 3 sata razgovara sa sestrom i partnerom preko telefona. Razdvaja nas samo monitor i vec pet godina slusam svaki dan identicne razgovore, ona zove sestru koja radi u poreskoj pricaju tri sata a razgovor pocinje ovako "sta mislis kakvo je vreme danas napolju, mislim da je lepo ali je vlaga visoka..." onda razgovor o vremenskoj prognozi traje 20 minuta, nakon toga ide prica sta kuvati za rucak.

Sledeci razgovor je odma nakon toga sa njenim partnerom koji pocinjeeeee identicnoooooo, kakvo ti je vremeee (svi zivimo u istom gradu) nakon toga sta cemo kuvati. Ja sam poceo da mislim da sam ja deo nekog socioloskog projekta.

Kad se desi da mene neko zove na telefon, to obicno bude iz nekih opravdanih razloga, imam potrebu da izadjem iz kancelarije jer ne mora svako da cuje stvari iz mog privatnog zivota.

(Sestra joj radi u poreskoj, ako se pitate zasto toliko dugo cekate na resenja ovo je jedan od razloga)

Okacite u komentarima

Jucer smo izasle na kafu ona, ja i jos par prijateljica. Ona i ja smo dosle prve, pa smo cekale i pricale, vidim ja da je ona umorna (ne vidi se bas najlakse, dobro krije emocije generalno, samo je ja previse dobro poznajem) Ja je tu pitam je li sve okey, i ona mn kaze da nije spavala, ja je pitam zasto, i onda ona mn to kaze za muza. Ja sam u tom trenutku nju zagrlila, i ona je pocela da place. Tad su dosle prijateljice koje smo cekale, ona im je nesto brzinski slagala zasto place, i sele smo na kafu i nije to spominjala, doduse niko drugi nije ni primetio da nesto nije uredu s njom, jer je nabacila osmijeh na lice. Nije muza previse spominjala pre, vise su joj brige bile usmjerene prema deci koje imaju. Mnogo sam se nasikirala, jer je ona stvarno jedna divna osoba, koja je svakako prebrodila mnogo u zivotu.. Ne znam ni kako da joj pomognem a ni kako da je svetujem, ja sam dosta mladja, i nemam ni momka, a ni decu.. Trebamo ona i ja izaci ovih dana same, ali ja stvarno ne znam sta bih joj trebala reci, a ni kako je posavetovati. Svakako cu joj reci da sam uvek tu za nju, i da se ne sikira..

Cao svima, imam pitanje. Ja i zena smo u braku 4 godine i zabavljamo se 6 ukupno. Od kad zivimo zajedno, prosek od 10 pranja sudova, ja perem 8 puta. Retko kad ona kaze ,,e sutra ja perem sudove". Ciscenje prasine, paucine, usisavanje, nista... sve ja potenciram kao ajde da to i to uradimo. Vecinom negoduje kao jao umorna sam, ili prevrce ocima. Imamo 2 deteta, potencira na jos jedno dete. Ne radi vec 4 godine i konstantno potencira da ne zeli da se vrati da radi, vec zeli da zatrudni.

Sto se tice odnosa, nikad ne pokrece prva, niti me dodiruje, niti me iznenadi sa nekim mazenjem, sve ja pokrecem prvi.

Imam osecaj da sam napadan, ali u poslednjih godinu dana 4 puta smo imali odnos, sve ona nesto odlaze kao nije vreme, umorna sam, ne osecam se da sad treba o tome da brinemo, pricamo, jer uvek je neki fokus na deci.

Ajde da ona sve radi, pa kaze covek okej, ali poenta je da ja mnogo toga radim van kuce i u kuci i zaposlen sam dodatno da sve bude tip top, ali ne vidim da ona ista menja i po kuci i po pitanju naseg odnosa.

Ne mogu reci da se hladim, ali pricali smo i rekao sam da mi smeta sve to i naravno ona je nasla razloge za sve.

Primetio sam da mi mnogo vise paznje odvlace druge devojke, ne da ih muvam, vec gledam. Redovno se svadjamo oko sitnica, ali kao sve je zbog umora i slabog spavanja zbog dva deteta.

Nisam ni ja savrsen, ali trudim se da sve bude tip top ali umaram se i posustajem.

Slabo se radujem bilo cemu, sve sam vise nervozan, ona ne kapira nista, ne zanima je izgleda.

Mnogo uspomena koje pamtim kada joj spomenem, ona kaze ne secam se, kao da joj je svejedno.

Takodje, moja porodica, prijatelji, okolina, svi su makar jednom popljuvani ili joj smetalo nesto. Javi joj se neka zenska osoba, dodjemo kuci i kao ,,ee ja se vise necu javljati, posto se tebi javila na tvoje prvo cao, a na moje nije".

Ako gresim, voleo bih da mi iskreno kazete u komentarima, ili samo ja previse se ulazem u nesto i ispadam majmun.

Da se razumemo, ne vara me, to znam 100% jer sam par puta krisom proverio zbog sumnje jer jbg otkud znam.

Sta vi kazete na ovo i hvala u napred.

Ljudi, da ste culi kako je avion nisko preleteo iznad Novog Sada?

Sve se desavalo oko 20:40 otp

Znaci jezivo toliko nisko da sam se sagnuo instinktivno kad sam cuo. Imao sam osecaj da pada..

Pogledah na flight radaru ali kao da nije ni prosao tad ni jedan avion.

Haos

Pricam iskljucivo iz onoga sto trenutno prozivljavam, a po razgovorima sa prijateljima, vidim da nisam jedini i da dosta njih prolazi kroz vrlo slicnu stvar sa svojim roditeljima.

Mislio sam da ce, kada se dodje do penzije i kada vise nema svakodnevnog pritiska posla, covek poceti vise da razmislja o tome kako da sto lepse provede ostatak zivota, da uziva u porodici, deci, unucima, prijateljima i stvarima za koje ranije nije imao vremena, ali kod mene "u kuci" se desava skoro suprotno.

Kao da su sa godinama postali sve dzangrizaviji i kao da ceo svet posmatraju kroz neki crni filter. Svi su losi, svi gledaju kako da ih prevare, nikome ne treba verovati. Oni sve znaju, "citaju ljude fenomenalno", svi drugi su glupi, a oni pametni, iako su ih, po sopstvenim recima, kroz zivot maltene svi prevarili ili razocarali.

Ne pricam ni o jednom konkretnom dogadjaju, vec o atmosferi koja traje godinama. Stalna negativnost, sumnjicavost, kritika svega i svakoga, uverenje da su uvek u pravu i jako malo prostora za bilo kakav drugaciji pogled na stvari.

Ponekad mi bukvalno dodje da samom sebi sada napisem pismo koje cu otvoriti kada napunim 60 godina, a da u njemu stoji samo:

"Potrudi se da ne budes kao sto su tvoji bili u ovim godinama."

Ima jedan lik koji ne vidi ništa, i ceo zivot je čkiljio pa je delovalo kao da nišani kroz pušku. Zovu ga snajper.

Dan danas čkilji i ne vidi prst pred okom.​​

Cuo sam za lika koji je imao bujnu dugu kosu, zovu ga ćelavi.

​​Lik koji je ružan kao lopov, nadimak lepi.

Uživalac Marlboro cigara od malena, zvani Malbi.

Jel znate vi neke? ​​​

U glavnom pc koristim samo za školu fazon powerpoint excel i te gluposti i nakon dva meseca pola tastera nema slova ištampana? Ovo je treća tastatura da se ovo dešava

Stara, dobra vremena

Imam 25 godina i roditelji me već napinju da nadjem momka (naravno za ozbiljno). Problem je u tome što njima ni jedan ne odgovara jer nije sin nekih advokata, doktora, preduzetnika i što kako oni kažu nema "pedigre".

Konstantno mi prebacuju kako ova poznanica, drugarica, koleginica ima momka/verenika koji je ovo, koji ima stan, ogromnu kuću, idu na svakakva putovanja i zašto ja ne mogu da nadjem takvog momka i da se skrasim?

Da se razumemo, meni se nikad nisu svidjali klošari, kockari, narkomani, probisveti, već uvek pristoji, obrazovani momci, samo malo skromnijeg porekla.

Ne mogu da im objasnim da momci koji imaju novac i koji su nečiji sinovi prosto ne gledaju devojke poput mene.

Mislim da ću zbog ove činjenice zauvek da ostanem sama (znam, imam samo 25 godina) i da bih eventualno volela da nadjem nekog ko mi odgovara ali da nikada neću naći nekog po njihovoj meri.

Sve je vise i vise fitnes trenera..

Ali retko ko da je bas pravi trener,koji ima skolu,znanje i iskustvo..

Bukvalno ljudi odu na kurs od 3 meseca,dobiju kao neku diplomu i oni su treneri?!

A znam neke koji su i kupili diplomu..

Skupljamo jaku ekipu za 11. septembar u Kst-u, da se zableji pred koncert, ima domaća rakija ko voli ;)

Ne mislim samo na Srbiju ili Balkan nego čitavu planetu Zemlju. Globalno šta se dešava, čini se da je teško naći ikakve pozitivne novosti iako aktivno tragaš za njima. Posle COVID-a kao da je sve postalo košmar. Zapadne ekonomije su stagnirale ili čak degradirale. U Evropi samo rastu političke, rasne i etničke tenzije. U Ukrajini rat bez kraja. U Palestini humanitarna katastrofa za civilni narod. Na čitavom Bliskom Istoku haos. U Americi tehno-oligarhija ide punom parom. Milijarderi nikada bogatiji, a srednja klasa gotovo da više ne postoji. Ljudi gube poslove zbog AI-a iz reda. Globalno zagrejavanje svake godine sve gore i gore...

Jesam li doomer ili mi se čini da kolektivno idemo u provaliju?

Još jedan dan odmora i onda povratak u realnost...i sada mi deluje kao zanimljiv način za izležavanje i bindžovanje neke serije

1. septembra u 22h u Klubu studenata tehnike. Okupićemo se društvo i ja nešto pre koncerta kod Vukovog spomenika, obezbeđena domaća loza 21 grad, drugar pek'o :D

Ako neko hoće javite se u dm!!

imam 15 godina,paypal,internet i kompjuter,taman dovoljno da radim bilosta online.
bas sam u teskom finansijskom stanju i maker 50€ mesecno bi bilo sasvim dovoljno.
ako iko ima neki predlog ili moze da mi pomogne u vezi s time,bio bi vrlo zahvalan.
takodje nemam ni para koje bi mogao da ulazem,npr subskribcije itd..
ako nista imam 1.10€ na paypalu.

Meni se više puta desilo da mi se jednostavno „upali lampica“ za neku osobu, čak i kada mi se ta osoba uopšte ne sviđa. Počnem da primećujem sitne znakove pažnje i interesovanja — poglede, traženje kontakta, drugačije ponašanje, a nekad mi ta osoba čak i sama priđe. Onda se pitam da li sam samo počela više da obraćam pažnju ili sam nekako intuitivno osetila njen interes.
S druge strane, desi mi se i da mi se neko dopadne, ali ne želim da mu pokažem da osećam nešto prema njemu, a onda baš ta osoba počne da mi posvećuje više pažnje u društvu i pokazuje neke znakove interesovanja.
Da li mislite da između ljudi stvarno može da postoji neka vrsta intuitivne povezanosti ili je sve samo slučajnost? Da li vam se nekad desilo nešto slično?